U beogradskom "Bitef teatru" gostovalo je sada već čuveno subotičko mađarsko pozorište "Kostolanji Deže"("Kosztolányi Dezső"). Prepune sale svake večeri i atmosfera koja se kretala od napete tišine do potpune egzaltacije, još jednom su pokazali da predstave koje radi trupa predvođena Andrašom Urbanom predstavljaju retko uzbudljivo pozorišno iskustvo.

Izvedena su četiri komada - "Urbi et orbi", "Brecht - The Hardcore Machine", "Turbo Paradiso" i "The Beach", od kojih su prva dva već poznata publici sa Bitefa 2008, tako da ćemo se ovde koncentrisati na one koji su sada imali svoju beogradsku premijeru.

"Turbo Paradiso" govori o frustracijama života u sredini obeleženoj agresivnošću i nacionalizmom, a iz samog teksta, kao i naglih jezičkih transfera s mađarskog na srpski, shvatamo da je ovu univerzalnu priču moguće i preciznije lokalizovati u Srbiju devedesetih godina. Scene su kratke i zastrašujuće efektne, a glumački ansabl savršeno uigran, što u slučaju ovog teatra znači i zadivljujuću telesnu oslobođenost (mađarska glumačka škola stvara izuzetno spremne i samouverene glumce, u šta smo nedavno mogli da se uverimo i kada je u Ateljeu 212 gostovalo novosadsko pozorište "Újvidéki Színház"). Kao primer rediteljskog pristupa kojim se dekontruiše i ironijski osvetljava preteća atmosfera nacionalizma može se uzeti lajtmotivska scena u kojoj glumci obučeni u maskirne uniforme izvode vojničku koračnicu koja postepeno prelazi u nešto poput srpskog kola; potom se ritam opet menja u stepovanje, pa u veseli kabaretski ples... Nakon niza prizora koji ostavljaju gorak ukus (kao i u predstavi "Urbi et orbi", deo komada baziran je na ispovestima), u trenutku kad tišina u publici preti da preraste u ozlojađenost, glumci "izlaze" iz svojih uloga i na srpskom najavljuju deo u kom će publika biti pozvana da učestvuje. Da ne bismo kvarili užitak onima koji će predstavu odgledati nekom narednom prilikom, reći ćemo samo da je usledilo emotivno pražnjenje kakvo skoro nije viđeno na domaćim scenama, katarza o kojoj smo samo čitali u knjigama.

Dok je "Turbo Paradiso" posvećen Danilu Kišu, predstava "The Beach" bazirana je na Kamijevom "Strancu" i ispituje poreklo, granice i na kraju posledice hipertrofiranog egoizma praćenog nedostatkom elementarnog saosećanja prema drugima. Precizna opažanja ovih pojava u svakodnevnom životu terala su publiku na smeh, a prizorima glumaca koji uvaljani u vlažni pesak poziraju na zamišljenoj plaži Urban je ponudio upečatljivu vizuelnu materijalizaciju samozaljubljenosti. Logično izvedeni zaključak ipak je zvučao jezivo u svojoj emotivnoj ispražnjenosti - samo ubistvo bilo je pretvoreno u skup glasova, jedno "beng" koje više ne znači ništa.

Posle učešća na Bitefu pre dve godine, direktor teatra "Kostolanji Deže" i reditelj sve četiri predstave odigrane u Bitef teatru Andraš Urban, objasnio je da pozorište koje on prevodi predstavlja deo kako mađarske, tako i srpske pozorišne scene: "A mislim da je vreme da se shvati da to možda i nije neki poslednji segment kulture ove zemlje, da to nije nešto malo niti sporedno, nego baš nešto što se i voleti može, i smatrati značajnim, ili bar osećati svojim", rekao je poznati reditelj tada za "Blic". Čini se da se za dve godine ipak mnogo promenilo u percepciji vojvođanskih pozorišta na mađarskom jeziku, i dobro je da je tako.

U predstavama teatra "Kostolanji Deže" glume Marta Bereš, Andrea Erdelj, Imre-Elek Mikeš, Arpad Mesaroš, Julia Kokrehel i Gabor Mesaroš. Koreograf je Marin Jaramazović, majstor scene i svetla Atila Uri, a kostimograf Silvija Uri Sič.