Sa bloga: Teza-Antiteza-Sinteza
Da li je Jugoslavija bila loša ideja?
13. septembar 2011.

MGPiše: Milko Grmuša 

Kad se emocije stave u drugi plan, a mjesto prepusti razumu i pragmatici, Jugoslavija je svim njenim narodima nudila kudikamo više prednosti no što su ih imali prije stvaranja Jugoslavije.

 

 

Odmah da kažem da sam ja uvijek bio od onih koji su žestoko napadali svaku vrstu jugoslovenstva, te da sam često u zamišljenim dijalozima sa kraljem Aleksandrom Karađorđevićem grdio na sav glas njegov i potez tadašnje srpske elite koja je poslije Prvog svjetskog rata, umjesto da zaokruži granice srpske države, ušla u tu tako nepotrebnu, glupu i skupocjenu avanturu stvaranja jugoslovenske države, i to sa onima koji su Srbima "zahvalili" na oslobođenju-Jasenovcem. Uopšte, jugoslovenstvo sam uvijek posmatrao kao vještačku tvorevinu, koja je Srbima donijela samo veliko zlo, ratove, žrtve, sukobe sa mnogima i podjele unutar samog srpskog nacionalnog korpusa.

Ni danas nisam jugonostalgičar. Po prirodi sam takav da tražim pragmatična rješenja, dok se grozim utopija. A jugoslovenstvo vidim upravo kao veliku utopiju. Međutim, budući da me je život odveo na put kakav je odveo, često računam. A računice, posebno ukoliko su realne, često znaju da čovjeku ukažu na neke potpuno nove momente.

stock-photo-old-cash-kingdom-yugoslavia-dinara-1369047

Jugoslavija, kad je formirana, predstavljala je državu koja je bila tačno deset puta teritorijalno veća od dotadašnje Kraljevine Srbije (Srbija se prije Prvog svjetskog rata prostirala na 24.000 kvadratnih kilometara, dok je poslijeratna Kraljevina SHS/Jugoslavija imala površinu od 248.000 kvadratnih kilometara). Kraljevina SHS imala je dvanaest miliona stanovnika, a Kraljevina Srbija 3 miliona, dakle četiri puta više ljudi. Kraljevina SHS ne samo da je imala izlaz na more (Kraljevina Srbija to nije imala uopšte), već je njena obala bila veoma dugačka i razuđena. Kraljevina SHS, uopšte uzev, imala je odlične geografske, agrokulturne, turističke i mnoge druge potencijale, koje nije imala Kraljevina Srbija, kao niti jedan narod koji je činio Jugoslaviju prije njenog formiranja.

U stvari, kad se emocije stave u drugi plan, a mjesto prepusti razumu i pragmatici, Jugoslavija je svim njenim narodima nudila kudikamo više prednosti no što su ih imali prije stvaranja Jugoslavije. U njoj su svi mogli da napreduju i da ostvare svoje legitimne nacionalne interese. Zapravo, Jugoslavija je bila test razuma za njene narode, koje je civilizovan svijet prije toga posmatrao kao poludivljake, gdje je jedino pitanje bilo kome te likove dati na starateljstvo (Turska, Austro-Ugarska, Rusija). U jednom određenom momentu ti narodi ne samo da su dobili šansu da sami kreiraju svoju sudbinu, nego su dobili šansu i da budu ozbiljan igrač, ne više u okviru Balkana, nego u samoj Evropi. To je, danas se jasno vidi, bila ogromna šansa.

Jugoslavija je u to vrijeme po svojoj veličini, prirodnim resursima, broju stanovnika-mogla da se svrsta u red evropskih zemalja sa velikim potencijalima. Ako uzmemo u obzir da su današnje državice koje su nastale iz Jugoslavije evropski trećeligaši po važnosti, dok ih na svjetskom nivou danas nema ni u ljeljama, postajemo svjesni šta je na evropskom planu tad značila Jugoslavija, iako je tek trebala da počne da se razvija. 1918. godine, sa unutrašnjim tržištem od dvanaest miliona ljudi (danas niti jedna zemlja ex yu, sto godina poslije, nema ni blizu toliko domaće tržište), sa ogromnim prirodnim potencijalima i oreolom ratnog pobjednika, ta zemlja je mogla bez velike mudrosti sto godina kasnije, da ništa spektakularno nije napravila, imati minimalno pedeset miliona ljudi, razvijenu poljoprivredu, turizam, saobraćajnu mrežu, i samo na osnovu toga biti jedna od vodećih zemalja EU. Dakle, ne samo biti u EU (što je danas mnogim ex yu državama samo sanak pusti), nego u toj zajednici naroda i država biti-igrač.

yumap1

Upravo se o tome radilo. Jugoslavija je trebala da bude okvir koji bi njenim narodima i građanima, koji inače ne bi imali šansu da budu ozbiljan faktor, omogućio da to postanu. Osnovna greška kod svih bitnijih političkih faktora u prvoj i drugoj Jugoslaviji bila je u tome što su cijeloj toj materiji prilazili ili emotivno, a tražio se samo sušti razum, ili vođeni kratkoročnim ličnim, partijskim ili trećim interesima. Veoma često se radilo o kombinaciji nekoliko faktora, pri čemu je gorka istina da niko od njih, iako su se često pozivali na "nacionalne interese" nije umio da prepozna zbiljske nacionalne interese svoga naroda. Logika je jasna: da li je danas realizovan bilo čiji suštinski nacionalni interes od ovih naroda, kad ogromna većina ljudi u svim tim nacionalnim zajednicama ima životni standard isto onako loš kao što su imali i njihovi preci (naravno, bez civilizacijskih napredaka). Svi su izgubili, neko više, neko manje. Oni kojima jedna snažna Jugoslavija niije odgovarala pronalazili su načine kako da je slome. I to je najbolje išlo preko unutrašnjih subjekata, koje nije bilo teško ni zavesti, a pogotovo potkupiti, da učine šta su drugi želili.

Jugoslavija, ponavljam, nikako nije trebala da se gradi na emocijama, nekakvom vajnom "jugoslovenskom" identitetu, priči da smo svi "jedno" itd. Jugoslavija je morala biti racionalna, interesna zajednica, slična Švajcarskoj. Njeni narodi su trebali odgovorne elite, koje bi prepoznale suštinske interese tih naroda, te napravile dogovor koji bi značio realizaciju svih tih interesa na moguć način. U principu, Jugoslavija je trebala i mogla biti okvir koji bi predstavljao jedinstveno, slobodno tržište, sa zajedničkom monetom i carinskom politikom prema drugim zemljama. Nacionalne elite su trebale da nađu modus kako politički ustrojiti tu državu, koja bi, to je jasno, mogla biti samo visoko decentralizovana, bez mogućnosti da bilo ko dominira bilo kim, ali i da bilo ko uslovljava bilo koga. I, na kraju krajeva, niko tu ne bi morao da bude mimo svoje volje. Logično, tu državu bi morale činiti određene jedinice, a koje bi bile formirane po principu okupljanja nacionalnih jezgara svakog od konstitutivnih naroda, pri čemu, što je najvažnije, svaki građanin bi imao sva prava koja pripadaju opštem civilizacijskom opsegu dostignutih ljudskih i građanskih prava, bez obzira gdje se tačno nalazilo njegovo mjesto prebivališta u toj državi.

To je, otprilike, mogao i trebao da bude put. Ali, ponavljam, za takvo nešto su trebale odgovorne i kvalitetne nacionalne elite. A niti jedan narod u Jugoslaviji takve niti je imao, niti ih ima danas. Kad neko ulazi u neki projekat s namjerom i planom kako da ga rasturi i prije no što ga je počeo praviti, od takve rabote nema ništa. Nacionalne elite svih naroda u Jugoslaviji bile su, a i danas su uvjerene da su od globalnog značaja. A tad su se ponašale palanački, kao što to i dan-danas čine. Pod plaštom "borbe za nacionalne interese" one su, što je danas evidentno, praktično devastirale svoje narode. I to je današnje faktičko stanje.

Bilo kako bilo, na greškama treba da se uči. I iz prošlosti treba da se izvlače pouke. Samo budala se dva puta spotakne o isti kamen. A mi se ovde stalno spotičemo o isti. Danas je potpuno iracionalno lamentirati o jugonostalgiji i(li) jugofobiji. Potrebno je izvući pouke i donositi racionalne odluke. I uticati na budućnost, kad je već prošlost protraćena a sadašnjost ovakva kakva je.
Bookmark and Share

Poslednje vesti iz ove kategorije

 

Komentari  

 
0 #11 dragan nk cg 03-04-2012 15:26
Joakime potpuno se slažem sa tobom .Koji je narcizam imati smjelosti pisati o jednoj takvoj temi kakava je bila SFRJ.polako dugo će se o tome pričati i pasati,čuvajmo se površnih i lažnih zaključaka.
Citiraj
 
 
0 #10 skandinavac 05-03-2012 16:57
kasno sam ovu temu primjetio al nije ni vazno joakim je sve rekao i promasio tipican odgovor onih koji su razbili tu zemlju ,jasno ko dan da je trebalo po miliji i joakim,u da cetnicki lobi vlada i zavlada i kolje uspud neistomisnljeni ke dokle god ta ideja zivi u glavama tih balkanaca nece biti zivota ni dr srbiji sa mojim ili bez mog komentara
Citiraj
 
 
-1 #9 Joakim 30-09-2011 03:57
Aman, nije sporna ta cijela istorijska prica - naucne debate se slazu oko milion stvari u vezi cijelog procesa koji je krenuo od polovine XIX vijeka i nacionalnih politickih iskoraka.

Medjutim, ove post-analize, kao sto je ova koju komentarisemo, mi idu malo na zivce - jer su dosadne, sterilne, izvakane - i sluze samo da se autor malo predstavi kao urbani intelektualac koji nema nikakve veze sa seljanstinom koja je oburdala SFRJ. A da ne pominjem jos i gomile internet mladjarije koja ce da na ovo intelektualno stivo da usklikne "yeah", onda malo podje da odslusa neku partizansku pjesmu na youtube, tamo baci par komentara kako smo svi braca i kako nas seljaci i zlotvori unistise - i onda se redovno vrnu svom fejsbukasenju.
Citiraj
 
 
-1 #8 milja lukić 13-09-2011 10:09
Jugoslavija? Tek kad se raščiste svi računi, ali kako je to (praktično) nemoguće, očekujmo nove sukobe za jedno pedesetak godina.


Znaš šta, Milko? Uopšte neću da se izvinjavam zbog predugačkog komentara iz 1856 delova, jer si i ti ograničio broj karaktera. :)
Citiraj
 
 
-1 #7 milja lukić 13-09-2011 10:05
I još nešto: čuveni dogovor Kartera i Brežnjeva (mislim da je bio 1979. u Beču) o razmeštaju nuklearnih raketa i još koječemu važnom po opštu svetsku bezbednost, između redova imao je i rečenicu da "više nema potrebe za takozvanim tampon-državama". Kakva smrtna presuda za Jugoslaviju! Nemojmo se zavaravati da Zli Zagorac ima bilo kakve državotvorne zasluge, on je zaslužan samo za iskrivljenu istorijsku sliku koja nam je donela šta nam je donela devedesetih i čije posledice osećamo i danas (i osećaćemo ih još), a bio je neverovatno uspešan i u zaduživanju države, što ćemo takođe morati da iskijamo. Nema veze, bitno je da je u njegovo vreme "bilo lepo".
Citiraj
 
 
-1 #6 milja lukić 13-09-2011 10:04
Naravno da državu ne možeš da gradiš od kamena a na muljevitom tlu. Bilo je pitanje dana kad će se nešto zasnovano na laži srušiti kao kula od karata. Zato je važno da se zna istina i da se sve stvari isteraju na čistac. Za početak, trebalo bi da se nazovu pravim imenom.
Citiraj
 
 
-1 #5 milja lukić 13-09-2011 10:03
Hrvatima je sve bilo oprošteno, kao gumicom obrisano i očekivalo se da se ide dalje "u svetlu budućnost" pod vođstvom "najvećeg sina naših naroda i narodnosti". Moram opet da koristim poređenje s odgajanjem dece - kad dete ne kazniš za ono loše što je napravilo, ono i ne misli da je krivo već se oseća uvređeno i postaje još gore. Tako je Hrvatska na primer i bankrotirala 1983, i to je opet bilo puj-pike-ne-važi.
Citiraj
 
 
0 #4 milja lukić 13-09-2011 09:59
Kralj Aleksandar je pravio glupe ustupke svima koji bi se makar malo kurovecali upravo igrajući na kartu emocija. A poznato je da u politici emocijama nema mesta, pogotovo kad se država tek stvara, maltene je u povoju. Dok dete ne prohoda, ne očekuješ od njega da ide u prodavnicu.A onda dolazi Drugi svetski rat. Posle tog rata trebalo je da Hrvatska plaća ratnu odštetu, i debelo bi je plaćala, samo što nije ni svesna da bi, da se tako desilo, mnogo bolje prošla. Narod koji prođe kroz katarzu slobodan je da se dalje razvija, ne valja se u sopstvenom blatu (Nemačka je najbolji primer). Međutim, na našu (svih bivših republika) veliku nesreću, Zli Zagorac nametnuo se kao glavni, a kad jednom takvom srvorenju daš da upravlja, podrazumeva se da će istoriju falsifikovati do te mere da se ni dan-danas zvanično ne može raspetljati taj Gordijev čvor.
Citiraj
 
 
0 #3 milja lukić 13-09-2011 09:56
Posle Prvog svetskog rata stvaranje Jugoslavije je bilo neminovno na razvalinama Austrougarske monarhije i Otomanske imperije. To je bilo stvaranje države na brzinu, jer sve sadašnje male države izuzev Srbije nekada su bile samo terotorije u okviru drugih država i to bi nastavile da budu i dalje da se nije stvorila Jugoslavija. Postojala je velika opasnost da u tim drugim državama sasvim izgube necionalni identitet, za šta je u Jugoslaviji bilo skoro garantovano da im se neće desiti. Naravno, kralj je s radošću i široko raširenih ruku primio ovaj dar s neba upravo iz razloga koje pominješ (veća teritorija, više stanovnika, veće tržište, veći potencijal za napredovanje samim tim,izlaz na more...).
Citiraj
 
 
0 #2 milja lukić 13-09-2011 09:55
U načelu, Jugoslavija je bila dobra ideja, ali samo ideja. Seti se Cankara i njegovog "ako i nismo rođena braća, ipak smo braća od stričeva".
Posle Prvog svetskog rata stvaranje Jugoslavije je bilo neminovno na razvalinama Austrougarske monarhije i Otomanske imperije. To je bilo stvaranje države na brzinu, jer sve sadašnje male države izuzev Srbije nekada su bile samo terotorije u okviru drugih država i to bi nastavile da budu i dalje da se nije stvorila Jugoslavija. Postojala je velika opasnost da u tim drugim državama sasvim izgube necionalni identitet, za šta je u Jugoslaviji bilo skoro garantovano da im se neće desiti. Naravno, kralj je s radošću i široko raširenih ruku primio ovaj dar s neba upravo iz razloga koje pominješ (veća teritorija, više stanovnika, veće tržište, veći potencijal za napredovanje samim tim,izlaz na more...).
Citiraj
 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

© 2012. Autorska prava "NVO 35mm". Sva prava zadržana.
Webmaster "DotNet doo"